Polen (latinski-prah) cvetni prah su muški polni elementi cveta koga pčele sakupljaju u prirodi dodaju mu tečnost iz tela i nektar iz želudca, slažu u korpice na trećem parus vojih nogu i kad nakupi dovoljno, a to je oko -2o mg, nose u košnocu . U košnici nastavljaju sa preradom polena dodaju mu i fermente iz svojih žlezda zalivaju medom i deponuju u voštane ćelije i potom poklope voštanim poklopčićima i kao takav je pripremljen za ishranu mladih pčela. Takav polen prerađen i deponovan naziva se perga i ona u životu pčela ima nezameljivu ulogu, jer bez polena –perge nema razvoja pčelinjeg društva, a nema ni proizvodne matičnog mleča ni voska.
Jedno jako pčelinje društvo sakupi oko 30-4o kg polena, u toku godine i ako mu pčelar za svoje potrebe oduzme 2-3 kg neće oslabiti pčelinju zajednicu niti će značajno umanjiti prinos meda.

Sakupljanje i čuvanje polena
Sakuplja se sakupljačima razne konstrukcije, spoljni na letu ili unutrašnji u podnjači. Najbolje je sakupljati polen u maju i junu, a najveći dnevni unos je od 6-11 sati . Posle sakupljanja treba ga staviti u zamrzivač 24 sata da se unište larve moljca i potom sušiti u proventrenoj prostoriji u haldu dok se ne izgubi vlaga da bude oko ili ispod 10%, a to je orjentaciono kad se stegne puna šaka polena i pusti i ako se raspe, ne lepi se. Potom se zatvara u polivinilske kese zavari i čuva u frižideru ili suvoj i tamnoj prostoriji, još je bolje ako se čuva u zamrzivaču do upotrebe. Pčelari koji proizvode veće količine polena suše ga u posebnim sušionicima i čuvaju pod određenim uslovima da se ne kvari.
Perga se vadi zumbom ili se seče u tanke trake iz te trake  se vadi perga stavlja u med u odnosu 1:4 i kao takva koristi. Perga je 3 puta hranjivija od polena. Naši pčelari imaju slabu naviku da skupljaju polen koji se u odnosu na med nekoliko puta bogatiji hranljivim, zaštitnim i prirodnim lekovotim materijama.
Po hemiskom i biološkom sastavu je bogata haranljiva i lekovita.
Sasatv polena i prege:

POLEN PERGA

Ugljeni hidrati 20-40% 24-34%
Belančevine 13-30% 7-40%
Masti 1-15% 1-14%
Vode 12% 6-10%
Minerali 2-2,5% 2,5-2,8%
Mlečne kiseline oko 0,5% 3%
Ovom treba dodati bogastvo fermentima, vitaminima,fito hormoni flavonoidima, mnogim biostimulativnim i dr. materijama( u polenu je dokazano preko 300 supstanci) što sve zajedno pergu i polen čini izuzetno moćnom hranom. Po mnogim autorima koji se vršili klinička i laboratoriska ispitivanima plen je vitaminsko, mineralna i biostimulativna biloška bomba , jer ima snažno bistimulativno dejstvo na organizam. Znajjno je što su ove materije u idealnom medjusobnom odnosu i u organizmu deluje sinergično.
Eksperimentima na životinjama su pkazali da polen deluje stimulativno na razvoj i razmnožavanje kao i na otpornost od bolesti. Životinje kojima je u hranu kao dodatak davan polen imale su za jednu trećinu brži razvoj i bolju reprodukciju, jer je u polenu naglašen efekat hormona rasta koji povećava mišićnu masu i uporava starenje ćelija.
Urađena su brojna klinička ispitivanja (Francuska, Rusija, Nemačka, Bugarska Rumunija, Japan i dr.) da se ustanovi kako deluje polen na organizam čoveka i dokazano lekovito svojstvo polena.

Kako deluje na organizam čoveka
•poboljšava fizičku i mentalnu spososbnot organizma
•smanjuje nervnu napetost i ublažava depresiju i umor
•smanjuje želudačnu kiselost
•poboljšava rast i tkivno obnavljanje
•pomaže kod reumatskih i drugih bolova
•poboljšava metabolizam masti
•poboljšava hormonsku aktivnost
•štiti od tumora-prostate
•pojačava dejstvo lekova
•poboljšava funkciju jetre

Naročito je zapaženo povoljno delovanje polena kod oštećenja jetre hepatitisa i ciroze jetre , želudačno crevnog trakta, adenoma prostate, oslabljene cirkulacije krvi, dobro deluje na obnavljanje crvnih krvnih zrnca (moćan je protiv anemije), poboljašava bubrežnu filtraciju, stmulativno deluje na pole žlezde muškarca i žene pobojšava opštu otpornost organizma i pojačava opštu psihofizičku vitalnost. Ubedljivi su dokazi naučnih istražianja i kliničkih iskustava mnogih eminentnih ustanova u svetu o lekovitosti polena te se primenjuje se kao pomoćni lek.
Dnevna doza za odrasle je 20 grama to jedna ravna kašika polena, samelje se u mlinu za kafu rastvori u 2 dl mlake vode doda kašika meda i popije izjutra pre doručka. Još bolje je ako se tom rastvoru doda sok od jedne pomoradže ili limuna,  Pripravak od polena treba pripremati uveče za ujutru da se omogući da zrnca polena popucaju kako bi se najbolje iskoristio u organizmu. Mnogi pčelari prave smesu meda polena, propolisa i matične mleči: u odnosu 8oo gr meda, 200 gr samlevenog polena, 10 gr propolisa u prahu i 2 gr matične mleči. Od toga se koristi jedna kašika na dan izjuta pola sata pre doručka , a rekovalescenti i ono koji tim leče odredjenu bolest dve kašike na dan. Ovo je kompletan sastav pčelinjih proizvoda koji se koriste za unutrašnju upotrebu i obezbedjuju preventivna i lekovita dejstva ovih proizvoda.
Ako korišćenje polena ima preventivnu namenu uzima se 4 do 6 nedeljno svakodnevno , napravi se pauza 6 nedjelja i ponovo uzima na isti način . Kod primene polena kao leka dužina i način korišćenja kao i dnevna količina zavisi od vrste bolesti.